Sredinom petnaestog veka Francis Barnard dolazi u Španiju nakon što je pismom izvešten o smrti svoje sestre Elizabeth. Ona je bila u braku sa Nicholasom Medinom, sinom krovoločnog inkvizitora, čija je prošlost veliki teret na Nicholasovoj psihi. Nezadovoljan sa informacijama da mu je sestra umrla od nekakvog problemu u krvi, pokušava od Nicholasa i njegove sestre otkriti što se zapravo desilo. Tek kada na večeru dođe lokalni lekar i Nicholasov prijatelj, stvari se počinju odmotavati i saznajemo kakve zle vibracije nosi dvorac obitelji Medina...

Za razliku od novijih filmova gde je sve u krvi i mesu, ovakvi filmovi snimljeni pre pola veka 99% svojih kapaciteta fokusiraju na kvalitetno obrađenim likovima, razradi priče, te kreiranju savršene atmosfere. “Pit and the Pendulum” se može upravo tako okarakterisati, jer je film kvalitetan na svim nivoima, od glume, ideje do onog osećaja kada se toliko uživiš u zbivanja na ekranu da te priča jednostavno proguta.

Richard Matheson je genijalan kao scenarista, jer je sposoban da likovima da onakav karakter kakav ce gledaoca da zainteresuje i zaokupi. Roger Corman je nenadmasan u reziranju filmova koji se baziraju na pricama Edgar Alan Poa. Tacno one ljudske strahove koje je Po opisivao u svojim delima, Corman prenosi  gledaocu u pravoj meri pisceve namere. Vincent Price je jedini koji moze da odglumi ove sadrzaje, bas onako kako ih gledalac to ocekuje i toliko dominira filmom, da su ostali glumci samo potrebni statisti. Edgar Alan Po je imao neobicno brutalne sadrzaje za to doba u kome je ziveo, pa ga cesto zovu i Steven King danasnjice. Ali, to je pogresno, jer Edgar Alan Po opisuje duboku psihologiju ljudskih strahova na jedan neizbezno realistican nacin, dok kod Steven Kinga to uglavnom nije slucaj, on po malo preteruje sa efektima koji su preterano krvavi i koji bi bili bolji da su ostali nagovesteni kao sto je to slucaj kod Poa.

Ovaj film malo odstupa od price u tome sto jace gradi napetost nego sto je to slucaj u knjizi. Ali radnja je na nekim mestima po malo nejasna, dok u knjizi to nije slucaj. Ovaj film vredi pogledati, jer ljubitelji Cormanovih filmova nece biti razocarani.

E.A.Po I njegovi pisani užasi su tek na filmovima dobili I taj zvuk I taj pokret....

Sam ambijent , dvorac, vec obecava misteriju koju treba videti. Dobra gluma uz audio i vedeo efekte doprinosi osecaju nelagodnosti . Dobar film.

Ovo je zbilja reprezentativan horror film.Milan6

Voštana ::

Edgar Alan Po je imao neobicno brutalne sadrzaje za to doba u kome je ziveo, pa ga cesto zovu i Steven King danasnjice. Ali, to je pogresno, jer Edgar Alan Po opisuje duboku psihologiju ljudskih strahova na jedan neizbezno realistican nacin, dok kod Steven Kinga to uglavnom nije slucaj, on po malo preteruje sa efektima koji su preterano krvavi i koji bi bili bolji da su ostali nagovesteni kao sto je to slucaj kod Poa.

Stiven King rodio se gotovo tačno 100 godina posle Poove smrti. A pre neku godinu proslavili smo 200 godina od rođenja E.A. Poa. U tih 150-200 godina mnogo se toga izmenilo u pristupu pisanoj reči pa je tako nemoguće porediti ova dva stvaraoca, tim pre što je prvi opsednut smrću a drugi generisanjem zla u ljudima. (I ja nisam nešto naišla na mnogo krvi niti u Kingovim delima niti u filmovima po njegovim romanima, osim možda u "Keri" ali i tamo to nije bila ljudska krv.) Svaki je značajan za svoju epohu i ne možemo umanjiti legaciju koju su nam ostavili. Možda bi Po danas pisao sasvim drugačije?

Kritika je smatrala "The Pit and the Pendulum", uz "House of Usher", najboljom ekranizacijom Poovih dela i jednim od najznačajnijih horor filmova tog perioda a ulogu Nikolasa / Sebastiana Medine za najbolju Prajsovu ulogu u karijeri.

Ja nikada nisam bila veliki ljubitelj ni Poovih ekranizacija ni Vinsenta Prajsa iako sam, kao ljubitelj žanra, pogledala gotovo sve filmove tandema Po-Prajs tako da me ni jedan nije nije baš oduševio. Mada, teško je očekivati da horor bude remek-delo.