Snimljen četiri godine pre Metropolisa, prema motivima istonaslovnog romana Norbera Žaka, tada sa uspehom serijalizovanog u listu Berliner lllustrierte, ovaj film u mnogo pogleda predstavlja preteču Langovog remek-dela iz 1926.

Pre svega, ovde je takođe posredi antiutopijska vizija jednog haotičnog potonjeg društva, u kome sve konce vuče neograničeno moćni, sumanuti zločinac, dr Mabuze.
Uzor za ovakvu sliku sveta Lang je našao u stanju tadašnjeg nemačkog društva, kojim je dominirala desničarska oligarhija, donoseći bezakonje, nasilje i obilje socijalnih nepravdi.

Film ima dva dela.
Prvi, Slika vremena, priča o usponu opakog dr Mabuzea, koji na putu prema vrhu piramide vlasti nemilosrdno satire sve takmace, uživajući pri tom jedino u osećanju moći nad drugima.
Po ovome se on najvećma i razlikuje od srodnog Langovog junaka, industrijalca Džona Fredersena iz Metropolisa, kome vlast služi pre svega za sticanje profita.

U drugom delu, čiji je naslov Pakao ljudi vremena, Mabuzeova manija neograničenog i nemilosrdnog vladanja nad ljudima prerasta u pravo ludilo, tako da on na kraju završava u jednom azilu za umobolne.

Zanimljivo je da u filmu Dr Mabuze, kockar igra niz glumaca koji će se kasnije takođe pojaviti u Metropolisu, čak u srodnim ulogama.

Lang je snimio još dva filma o dr Mabuzeu:
Testament dr Mabuzea (1933) i
Hiljadu očiju dr Mabuzea (1960) (Ovaj je bio ujedno i poslednji film velikog reditelja)