Radnja filma „Lajanje na zvezde“ odvija se u malom gradu u provinciji 1963. godine.

Junaci ove duhovite priče su nastavnici jedne provincijske gimnazije i odeljenje IV-2.
Njihove dogodovštine su prepoznatljivi i bliski svakom ko ima predstavu o srednjoškolskom životu a opet su veoma lični.

Glavni junak Mihailo Knežević se duhom, inteligencijom i znanjem uzdiže iznad ostalih đaka a često i profesora.
Njemu školsko znanje nije problem, njegov problem je devojka iz razreda koju uporno osvaja.

Glavni suparnik mu je brat, momak koji već zna da pravi pare, pa mu škola i nije potrebna.
Tu je i učenik koji se razmeće snagom i koga profesor fiskulture fanatično trenira za bokserskog šampiona
sve dok se sa meča u prestonici ne vrati modar i podvijenog repa.

Jedan od učenika je obavezno „zlatno dete“ za profesore a ulizica za drugove.
Najviše je onih koji oskudno znanje pokušavaju da nadomeste nizom trikova i dosetki.
Naročito slikovito su dati likovi profesora koji su, svako na svoj način, malo „uvrnuti“.

Nervozni direktor škole ne zna ko mu teže pada, nemogući đaci ili „uvrnuti profesori“.
„Đaci će sutra otići, ali profesori mi ostaju“ jada se direktor.

Film je snimljen prema istoimenoj knjizi Milovana Vitezovića.

Ovo je moj najomiljeniji film. Hoću da pročitam roman, ali sad nažalost nemam vremena.